miércoles, 28 de enero de 2009

Sevdah de Montenegro

"Sejdefu Majka Buđaše "

Interpretada por Ksenija Cicvarić





LETRA (cirílico y latino)



Сејдефу мајка буђаше,
Sejdefu majka buđaše,
Сејдефу мајка буђаше,
Sejdefu majka buđaše,
устани кћери моја,
ustani kćeri moja, Sejdefo,
устани кћери моја,
ustani kćeri moja, Sejdefo.
-
Зар мислиш мајко,
Zar misliš majko,
те ја спим?
te ja spim?
зар мислиш мајко,
zar misliš majko,
те ја спим?
te ja spim?
ја ти се млада с душом дијелим,
ja ti se mlada s dušom dijelim,
ја ти се млада с душом дијелим,
ja ti se mlada s dušom dijelim.
-
Зови ми мајко комшије,
Zovi mi majko komšije,
зови ми мајко комшије,
zovi mi majko komšije,
и прво моје гледање,
i prvo moje gledanje,
и прво моје гледање,
i prvo moje gledanje.
-
Што смо се мајко гледали,
Što smo se majko gledali,
што смо се мајко гледали,
što smo se majko gledali,
у шајку лађу на море,
u šajku lađu na more,
у шајку лађу на море,
u šajku lađu na more.


EL SEVDAH
"El significado de la palabra sevdah en idioma turco denota anhelo amoroso y éxtasis de amor, y tiene su origen en la expresión árabe "säwdâ" que abarca y especifica el término "bilis negra". A saber, los antiguos médicos árabes y griegos, creían que la bilis negra, como una de las cuatro sustancias en el cuerpo humano, afecta a nuestra vida emocional y provoca un estado de ánimo melancólico e irritable. De ahí deriva la expresión en lengua griega "melancolía" con un significado figurativo de la proyección directa de su significado básico: melan hôlos – bilis negra. Dado que se trata del propio amor que causa el mismo estado de ánimo, en el idioma turco estos términos fueron introducidos en un estrecho vínculo con la identidad semántica, logrando un resultado conceptual de la proyección dual del significado básico. La conexión de estos dos significados ha abierto el proceso de una transferencia poética de cualidades simbólicas y emocionales de un término a otro. Ello resultó en el nacimiento de un nuevo término relacionado con características líricas y psicológicas específicas."

Muhsin Rizvić, historiador literario